радимо.... Ми смо ту и ту погрешили.... Да смо онда то и то учинили, ми би их већ досле оборили и — данас би власт била у нашим рукама!....“

— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?

— У прву, господине.

— А где је он; хоће ли одма доћи?.... Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.

— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“. Тамо би могли стати с колима, успут нам је.

Тако је и било.

Ми путујемо има читав један сахат. С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио. Он ћути, ја ћутим — прави Енглези. Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао. Посматрао сам овога радикалског орлића.

Метаподаци

  • Мој кочијаш : слике 1883 године : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Биљана Лазић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Напредне странке - 1887 - Београд