само чудим овоме свету, што је узео неки ук.... Дакле, велите —— да га повезем?

— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.

— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили. Онај се господин пе да обавестити. Он је прави — ак — радикалац. У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек.... Видећете само.... Ја би волео да се некако прикријете. Реците да ви не припадате ни једној партији. Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке. Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само.... Чудна је то сорта људи. Њих има од две руке. Први мрзе на либерале као на ђаволе. Ови се боје г. Р...... као живе ватре. Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала. Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала.... Они би рекли: „Ми треба тако и тако да