да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....

— То не верујем, господине.... Напредњак и — радикалац?!...

Ја прснух у смех.

— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак? Од куд ти то изводиш?

— Е, господине — то се одма позна. Ја се у томе до данас нисам преварио....

— И ти си познао да сам ја напредњак?

— Те још какви!

Ја се опет насмејах.

— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.

Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....

— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала.... Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало. Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом. А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку.... Чини ми се, нико их не зна као ја. Ја се