су се по свој земљи размилили као мрави!... Из очију му вири радикалска карта....

— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.

— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи.... Он је, рекох вам, радикалац....

— Тим боље. Повези га. Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита.... А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.

— Не бојим се ја, господине. Нама је све једно. Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру. Ми кочијаши не знамо за друга начела. Сиротиња се мора довијати свакоме јаду.... Но ја оно упитах вас ради. Бојим се да вама не буде што неугодно.... Знате какви су они.

— А што да мени буде неугодно?.... Шта те је нанело на ту мисао? Може бити