I

Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.

На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:

— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....

— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.

Кочијаш се осмехну.

— Ја то нисам хтео рећи, господине. Има и међу сиротињом људи од речи. Ја сам нашао још једнога путника. Плаћа ми да не може боље бити. У колико сам могао опазити — као да му се хити. Он жели да се за сахат кренемо. Сад пред изборе они