— Дакле, ви тако омаловажавате тај сталеж?

— Боже сачувај! Правобранитељ — красна фирма, али шта се под њом ради!

— И у чистом житу има кукоља, тако је и ту. Али ћете то тек допустити да има адвоката који свом високом задатку одговарају, — рече озбиљно Спасојевић.

— Има, али колико њих?

— Већина је боља! Па, зар због неколико њих да се баца анатема на све? То је много!

— Има их свакојаких: и добрих и злих, али више од последње врсте, па због ових страдају и најбољи. Како зове прост народ адвоката: изелицом! Не каже ли: појели су га адвокати! И најпоштенијег држе за непоштена, а то ме једи. Па, што ме још једи, има и којекаквих надрикњига, надриписара, који нису адвокати. Научили су нешто пискарати и лагати, па обмањују народ и деру с њега девет кожа. То су тек пијавице народа, прави измет, и с таковима се барабаре и адвокати, не стиде се с њима пред лице суда стати. С таквима ја да сам раван! Тако ужасни људи да су моје колеге! Страшно! — рече Милан ватрено.

— Немаш право, Милане, што кажеш. Ти надриписари, винклшрајбери, то су само адвокатски сензали. И с њима треба добро живети. Каткад они допру пре до судије него адвокат, propter certum quoniam, па се и њима баци каква кост, а и они треба да живе. Знаш шта Немац каже: leben und leben lassen. Бадава, још нема праксе. Знаш, Перо, Милан је поета. Он лети по ваздуху. Већ као дете почео је стихове правити. И то је лепа ствар, кад је човек ђак, па још кад латински напише оду на чији тезоименити дан каквом сроднику или меценату, па још метрумом алкаическим или сафическим. И ја сам писао мом ујаку проти, и то метрумом алкаическим. Тај ми се допада, и, Бог да му прости души, увек ми је дао пет форинти шајна. Али, кад је човек већ зрелији, мане се тих фантазија; тако ће и Милан. Је л’, Милане, да је тако? — Чапариз рече то премудрим лицем. Сам је са собом задовољан што је навео тако необориве назоре.

— Ја се нећу никад тих фантазија манути: то ми је и у највећој невољи задовољство. Што се адвокатства тиче, кад сам у другом чему већ изгубио скок, покушаћу и то, али тешко да ћу прокопсати, а кад почнем радити, узећу правац племенит,