Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.

Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили. Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе. Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола. И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.

Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима. С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу. Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски. Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.

— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем. Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.

Она сувља се насмеја.