ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали. После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.

У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.

Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.

Слатке засновице младости, снаго ненадмашна! Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу. Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном. Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.

А још је имао времене и да веже пријатељских веза.

Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења. То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходницима, а често