И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало. Изишао је на њу, али камо ће га одвести? Започео је, али како ће се свршити?

Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.

Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.