Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно. И до последњег тренутка свог одржала је победу.

Али и тај последњи тренутак дође.

Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.

Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину. Он се заветова, и она умре спокојно.

Метаподаци

  • Грофица Агнеша Јанковић : роман : ELTeC издање
  • Матијашић, Стеван М. (????-????)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Српска манастирска штампарија COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1897 - Ср. Карловци
  • Лиценца