I

НА ПРАГУ ИСТОКА

Прокте ми се једном путовати, Бела света малко огледати, Бела света, земаљски чудеса, Па малчице прнут у небеса. Те ти онда започе мислити Како ли ће понајбоље бити: Кола немам, немам ни парипа, А пешице рђаво се ђипа. По равни ће бити доста лако, И по брди ајде којекако, Али како да се латим неба?

Бранко

Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина. Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом. Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене