млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању. Отуд из кошева чуо се смех цурица. У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде. Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.

Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро. Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:

— Бог ти дао, сине. А где си био сву ноћ?

Павле јој укратко исприча догађај.

— Ниси тренуо? А и види ти се. Хајд унутра да се прихватиш.

— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?

— Кума-Милићу; иде на пут.

Мајка је пекла погачу у црепуљи.

Павле узе троножац и седе крај ватре.

— А камо ће кум?

— Води стоку на пазар у Смедерево.

— Зар сам собом?

— Собом. Овај пут има повише, хоће сам да види.