То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору. Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље. Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.

... Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек. Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-

Сутра дан све је било заборављено. Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља. Затим се брзо спремише и попеше у кола. Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати. Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.

Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову. Само је једно име запамтио, име: Агнеша.

Затим се врати у гостионицу. Полагано оде у одаје где су странци преноћили. Терало

Метаподаци

  • Грофица Агнеша Јанковић : роман : ELTeC издање
  • Матијашић, Стеван М. (????-????)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Српска манастирска штампарија COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1897 - Ср. Карловци
  • Лиценца