су часови, и путнице малаксаше. Обузе их умор, те ућуташе.

Млада није легла одмах. Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта. Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди. Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала. Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности. Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан. Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама. И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век. И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром. Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку. Она је била најближа прозору. Женска радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.