по васиони, у лутњу слатку, пресрећну. Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.

Али он је на земљи. На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда. Зачуђено погледа онамо. Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.

Дубоко уздахну. Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.

Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи. Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.

А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра. Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом. Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим. На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке. То је све удесио он.

У таквом и сличном разговору минули