Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.

Затим је хтео да оде, па остаде. Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.

Странци су вечерали на доксату. Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих. Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији. Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.

Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.