да ми се неће испунити намера. Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио. Волео сам да останем бар још једну годину тамо. Имам још једну могућност. У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним. Али се надам, да ће ми испунити жељу.

Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.

Младић одговори:

— Радост је на мојој страни. Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.

— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.

— Учинићу, — одговори младић једва чујно.

— Поклоните га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.

Овим је младић био отпуштен, и он се удали.