али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо. Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.

Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде. Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна. Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке. Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила. Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге. А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно