чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана. Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.

— Ти знаш шта говоре. Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.

Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку. Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.

— Tiens, — узвикну она, — un livre français! (Гле, француска књига!)

Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце. Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.

— Eine angenehme Ungeschliffenheit! (Пријатна неуглађеност!) — промрмља крупна госпођа.

Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи. Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:

— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.