ствар била је овако: Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској прими 10 заповеди, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира и разговора са женама. Мојсије није избегавао само три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму изидем пред лице божје, мислим, да му нећу омрзнути, ако што мање пристајем у разговор са женама“.

Сувачарка га гледа погледом, као да хоће да га сажали.

„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш. Оданде још нико није дошао, да каже, како је. Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду. Она се дала на уживања овога света, а право и има. Теби се руга свет, а не њој.“

Боривоје види јасно, да из ове женске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с миром, доста је њојзи брига свакојаких“.

Но тада се тек показа вражја копита. Маца Сувачарова каже: „Где су ти деца, пустињаче? Нада их је мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутра. А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост... Али да богме, ти нит што знаш, нит видиш. А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом врата — конопцем.“

Боривоју смрче пред очима, па се онда побеси, као да није никад постио. На мах је заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва уживања онога света. Шчепао је Сувачарову својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако малаксао од поста. Но Маца се оте некако и безобзирце побеже у село.