као и других тржних дана. Плаћајући тржнику који на великим вратима што спајају пристаниште и трг стоји и бележи шта се на трг унесе, трговци и продавци доношаху оно што бејаху спремили или добили за продају.

На једној се страни развијају огромне трубе платна и уз гласно погађање скида, везује и товари. До њега је дубровачки трговац развио своју купљу свиле и чохе, окупивши око себе гомиле купаца и радознала света. Још даље се хвали вешто уваљано на чувеним ваљалицама са Градца код Колубаре сукно, красно за срезивање лепога одела. Скадарске кујунџије разасуле прстење и украсе а ножари ножеве и сечива, жељкујући купце и трговце. Мостарско се вино надмеће са жупским, стекавши и једно и друго ватрене хвалиоце. Далеко тамо на другом крају у своме лепом пазару развио је богати трговац самуровину, лисичину и друге лепе робе, а поред њега је, ради украса, велика купља срме, златног и сребрног ткива и предива. А још даље је добрим треницама покривено соно тржиште, на коме се стонски трговци боје можда само ердељских такмаца.

Продаја је жива, брза, весела, а кад се тржнику учини да из одвећ живог говора може лако да изиђе жеравица свађе и боја, његов се пристав попне на узвишени камен