Дунаву и који дели доњи град на двоје. На два места у томе зиду урезана су врата од којих прва воде у део у коме станују грађани сокаљници, слободне занатлије и радници, а друга пропуштају за високу и округлу деспотову кулу на Дунаву, око које је из града са све три стране ров с малим покретним мостом. Источно од ње стоји сакровиште, оружница деспотова и просторије за његове оставе, а још даље на истом крају стоји над Дунавом кула стражара. На средини оног главног зида у коме су многобројни станови војинства деспотовог извисио се као црквени звоник стуб на коме је звоно што грађанима огласује подне и поноћ и по коме се вас зид зове стубом.

Пут од силаска из горњег града доле води право ка Дунаву, поред стуба, па, пролазећи кроз врата на бедемима, излази на пристаниште деспотових корабља. Пристаниште је уза само градско платно на коме су велика врата што воде на трг, широко и велико поље које се протеже између бедема и рова што са северне стране међи трећи деспотов двор. Овај је двор највиши у доњем граду, и са осталих је страна слободан и окружен пуним вртом. Излаз му води источно на главни пут.

Излазећи из пространог врта на јужној се страни његовој удара на врло дугачак ров који дужином својом иде од стуба па право на запад до градских бедема на Сави. Том