римске вододрже испод бедема на коме су станови за стражу деспотову ка малим вратима на западној страни, одакле стрмо пада мост нижем градском платну где се излази на пут што пада ка Сави и одатле уз њу иде. Измећу главног рова и бедема деспотове страже, лево од правога пута диже се све до првог унутарњег јужног платна шумарак са слободним зверињком деспотовим.

У источни се градски део иде преко великог рова сталним широким мостом јаке дрвене ограде и кроз врата улази у велики врт на лик мале горе. У њему се, право истоку идући, врстају с обе стране низови обитељи у којима бораве смирене слуге велике саборне цркве и митрополита београдског и егзарха све српске земље Никона. Он пак станује у пространој двоспратној митрополији ограђеној шимширом и зимзеленом што се наизменце подижу од једног до другог дрвета. Напослетку према самом истоку све надвишава саборна црква посвећена Усенију Пречисте Богородице. Лево је од цркве каменом озидано врело од кога се издваја читава речица те стрмо пада кроз отворе под бедемом напоље, да се после малог пенушења утопи у Дунав. Велики се врт на источној и северној страни свршује бедемима над високом осеком, а с јужне га стране међи прав зид за којим је пут што од великих источних врата, пред којима је опет преко рова мост на јаким