почињући испод града као да из њега истиче, разливао силни Дунав ударајући о бреговиту обалу српског деспотства па одбијен плавећи недогледну равницу која се с левог бока његовог протеже. У даљини се губио Дунав и залазио за плаве брегове, а на њему су се љуљушкали небројени чамци лепршала једрила и пловили богато натоварени корабљи Београду или из њега. Лево се из даљине вијугала Сава, сливајући се ка Дунаву с водама босанских гора и славонских равница. Иза дугачких шумовитих острва која она на доглед оку с града грли и кваси појављивали су се тешки сплавови, носећи на себи и у себи читав свет вредних горосеча. Рибари су се с обале отискивали и пуштали мреже грабећи за богатим ловом, а с лаких чамаца донео би кашто ветар и звуке веселе песме и припева. На обали се пред колибом дизао дим од ватре која је имала да утруђеном рибару спреми слатке хране. А пред путником с лица дизао се високо са својим бедемима иза којих су се у облаке висили врхови цркава, кула и дворова, град, тврди чувени град, који са три стране његове запљускују и бране верни му Дунав и Сава.

Ако је путник, или гласник који је имао да донесе важних порука господару и деспоту српском, желео у град, морао је застати пред опкопом и одговорити стражару који је бдио на гвозденим вратима првога бедема. Тек