— Нека се у новој престоници сазове сабор све властеле да се одлучи куда ће се и на коју страну. Ја ћу похитати тада Београду и ради свога детета које сам пред полазак преко мора у источне стране тамо склонио, и ради саборисања. Што мислите да ваља чинити изнесите тада и ја ћу бити први, ако узваља, који ћу за вама потегнути мачем. Дотле очекујмо мир који неће бити тешко деспоту закључити јер је и у Турака зло.

Вук и Лобојевић морадоше на то пристати.

... Тога се Лобојевић опоменуо кад је, позван у Београд, узвикнуо:

— Један корак ближе!