године свога века, красна мушка лика, висока чела, мало дугуљаста али не кошчаста лица, нешто бледих образа које дели прав нос плавих крупних очију, колико блага толико и одлучна погледа, омањих бркова, пуне и дугуљасте браде. Његов је врат по зади и с обе стране покривао поклоп који се са шлема до рамена спуштао а преко лица бејаху спуштена два танка крила која су дохватала до близу прсију. Остало одело као да му сада не бејаше у особитом реду: тежак, плочаст, челични оклоп спуштао се до појаса, где је био челик замењен свуда око паса дебелом медвеђом кожом а од ње су доле до близо колена висила опет челична пераја којима се оклоп свршавао. Преко мрких доколеница бејаху три реда сребрних обручева око једне и друге ноге чије је стопале до чланака скривала лака обућа од плаве чохе притиснуте сребрним ребрима преко ширине ноге.

Вук бејаше можда за толико испод триесте године за колико ју је старији брат надбацивао. Осредњег и нешто вишег раста, доста витак и озбиљна држања, одевен као и деспот, плаве масти и мало зеленкастих очију, Вук је био стасом и растом виђен, кад у дружини не бејаше старијег му брата.

Обојица су били врло узбуђени, Вук је стао на средини дворане и очекивао да Стеван, који је крупним корацима пролазио горе и доле, отпоче говор.