особито грабио, а ни он га није гонио; пратилац опет не мишљаше ни толико похитати.

А по сећању се властелинову стадоше издвајати поједине слике недавне прошлости његове и суседа му врмџанског.

Северозападно од Прешева била је баштина Обрада Драгојлића, властелина за кога оста прича да је свој војсци кнеза Лазара коју ]е сам кнез повео из Крушевца кроз Клисуру за Косово дао ручак и то свакоме ратнику у један час. А кнежева је војска била велика и многобројна. Још додају да се под Обрадом у белу пену обукао коњ на коме је Обрад у трку јурио међу ручаоним гомилицама да се увери је ли сваки услужен онако како је он желео и наредио. Обрад се с Косова вратио крвав и рањен али оста жив и продужи управљати својом баштином и даље под владом кнегиње Милице и сина јој кнеза Стевана. Али једном Обрад одрече да пође са својима за кнезом Стеваном онда кад ће оно кнез у боју никопољском помагати војсци муњевита Бајазита.

Вративши се кнез с војне у Крушевац позва Обрада пред веће властеоско да каже што је онако радио. Обрад дође и отворено казиваше да је то чинио што је мислио да тако врши вољу кнежеву. Дошао му је, рече, једне вечери гласоноша неки и казао: кнез ти јавља и поручује да не пођеш са њим; он