кнежевим и сувише многе делове рупничке, уделе на пола од половине или и на целу половину понеких окана. Не прође много по том а збише се две прилике, обе немиле. Једна бејаше конац животу Бунићеву — и она не изненади његовог зета и ако бејаше и сам погружен, гледајући како сахну од веља бола руже, и онако нешто пребледеле, на лицу невесте му. Друга бејаше чудна и нагла заповест господара, кнеза, да другоме преда по слове које је дотле обављао и с којих не мишљаше дићи руке свега свога века. То помете вазда присебног рачунара. И ако посао предаваше једном своме земљаку, опет не нађе у томе никаква задовољења, већ му се учини да му се ваља с те стране обавестити и о сплету који се око његовог пословања сплео с рачуном и пред господара изнео. Али Бан не хоћаше даље ићи у сазнавању обележеним трагом, оде у Крушевац и поклони се господару па се повуче на градиште које бејаше недавно купио заједно с оближњим тргом и виноградима. Зидове прегледаше и утврдише по скупе новце послу вешти работници, кулу доградише а један је млади вештак богато пописа, па се онда усели ту са Марином и низом својих слугу и дворана.

То бејаше у Врмџи.

Али и у Новом Брду задржа пређашњи протовистијар двор свога таста, седећи у њему