Гребен, на северној страни својој припојен за брдску косу, био је са три стране оздо обрастао ниским дрвљем и необичном сувом и глатком травом која се преливала мешавином зелене и златасте масти на местима где су се лозице купинових врежа разредиле. Над тим се зеленилом белело прво градско платно грлећи у недовршеном овалном виду гребен који је чврсто држао и други и трећи низ зидова. Унутра је на самој јужној ивици била кула на којој су се, кад се прођу тврди сводови, врстали редови отвора и прозора. Пред кулом је са северне њене стране био мален врт у коме се преплетао бршљан са шимширом и, лети, неколиким жбуновима руже. Још даље иза врта ка северној страни, биле су друге зграде за становање и малу посаду. Са западне стране квасила, је гребен мала речица која је у близини истицала па се поред клисуре сливала у Моравицу. Преко ње је водио мост а од моста у лево на завоје пут кроз врата на зиду лагано у тврђаву са северне стране њене. Дошавши у тај заједнички део могао је гласник или други путник тек пешке кроз врт доћи до главне куле. Али је од куле било и другог пута за излаз доле; то је била стаза која се доста стрмо спуштала право ка малим вратима другог и последњег платна, а одатле право на реку ниже моста. Том се стазом поред које су стајали засађени млади борови слабо