води кроз моравичину клисуру, па онда ударише десно, пређоше Моравицу и упутише се ка Трговишту, али не свратише у њ, већ се пожурише Врмџи.
Снег је био прилично нападао, кад већ бејаше путу крај исплива месец иза облака а снежну долину осенчи сен Врмџе.
Властелин лупи јако у забрављена врата на првом зиду, кључар изиђе и отвори их кад познаде глас соколачког господара.
