— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).

«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...

(Опет се не може даље да прочита).

Метаподаци

  • Десет пара: прича из живота у вароши : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • OCR и корекција текста: Александра Јовановић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Државна штампарија COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1881 - Београд
  • Лиценца