задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!

«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.

«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.

«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи! Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре! Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:

Метаподаци

  • Десет пара: прича из живота у вароши : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • OCR и корекција текста: Александра Јовановић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Државна штампарија COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1881 - Београд
  • Лиценца