само учтиво извињава! Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице! Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.

— Баш, Бога ми! И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!? Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли? А, Бога ми, данас, данас —

— Е, тек штогођ! А шта ти себе сравњаваш са шњим? Његова конштрукција и твоја — и бијаше!

— Е, није него још нешто... Конштрукција! А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?! Гледам га само, како се ту цифра! Не познајем ја богословце! И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио! Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о... Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.

— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.

— Ајд-ајд! Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају... То су тек они, они прави.

— Та шта си заокупио ту пред дететом?! Јуцо, дете моје, не слушај ти тату... Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.

— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.

И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.-Перино на конштрукцију. Волео је г. Пера,