у њему је под комарником спавао домаћин сам главом. Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником. Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро. Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у којој то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу! Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.

По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата. Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне! И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?! На пример живине! Шта је и какве је све те било ту у авлији! Прави Нојев ковчег! Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце. И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог. Врло су га често секирала