није тај обичај. Ви’ш ти то њега!... Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —

— О, молим, молим —

— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.

— О молим! Каква пажња! Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.

— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.