Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.

Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби. Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама. Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.

Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа. Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже. Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући. Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала! Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.