— ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека! Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.

— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ! Пријатно спавање!

— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке? Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.

— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље! Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту! Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!

— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.

— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —

— Но, но! Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!

— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам! Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.