оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.

— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац! Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа. Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету! Једна лепота! Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види! А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена. Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.

А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.

— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне.