него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију. Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!... Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.

Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира. Увек се извуче из малера, па да је не знам какав. А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.

А то је било овако.

Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља. Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ. А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи. Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату. Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео! Одмах се прибере и замоли старога