до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.

У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле. Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу. Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.

Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима. Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће. Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен. У зачељу је пут ћилимом заграђен. Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра. Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен. Сад настаје погодба: Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца. Млада ћути, а то је знак да је