Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....

Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати. Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас? Зар не би рада била да останеш ту?“

— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:

„Збиља, тетка, што они држе мене овде? Шта ћу им ја? Што ме не пусте да идем?“

Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори.... Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,.. Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало.... Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам