и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор. И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова. Турци ме заробили....“

У тај мах пробуди се Дурџана. Злата одскочи од прозора. Дурџана јо запита: шта је то говорила? Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“

Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља. Беше човек порастан, осредњих година. Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле. Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао. Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!... Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо...