ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати. Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....

XIV.

Једног дана беше отишао сав харем у амам. За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам. У амаму проведу читав дан. Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.

У конаку беху остале — само Дурџана и Злата. Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу. И она отпоче.

Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“

— Хоћу, рече Злата.... Оцу ми је име Милојко, а матери Мара. Имам јединца — брата, име му је Мирко.... Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.