са свим противно. Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...

Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.

Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла. Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе! Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше.... На себи беше задржала само једне канице. Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“

Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата. Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко,