После неколико дана одело је било готово и донесено.

У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.

Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука. За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.

Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео. Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....

Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“

Ово беше мати Изединова, Џемиле....

Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена. Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто