у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала. Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.

XII.

Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата. Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно. Она то никад у животу није видела. Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.

Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке. Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила. А имала