Злата је била витка стаса а повисоког раста. Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима. Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута. Била је обувена у опанке. Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица.

Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале. Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица. Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост. Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети.... И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и