цвећа и дрвећа. За тим се врати и седне на своју постељу.... Мало не потраја пробуди се и стара була...

Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме. То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом. Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа.... Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива.

Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће: Кућу с лица која се звала „дишерлук“. У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве. Позади био је харем, где су живеле само жене. Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је