њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом. У рукама му беше чибук, готво хват дугачак. Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....

Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...

Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“. И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“

За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?

По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне. За тим приступи Злати, узе је за