(ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо. Млади ага дошао с пута. Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.

Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.

Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.

Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим. Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се! Ти ћеш бити моја када. Ја ћу тебе срећном учинити....“

Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....

Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер. Дошав до оџаклије слуга отвори врата. У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић. Пред